A meni Tajland miriše na kokos i curry...

Tajland je možda najegzotičnija zemlja jugoistočne Azije i to se može reći i za njegovu kuhinju , koja se svrstava među najbolje na svetu. Ovde je najbitnije umeće kombinovanja namirnica i začina, što su tajlanđani pretvorili u umetnost i to se ne može samo videti, već na radost svih nas i okusiti.

Obično ljudi nisu svesni koliko ta hrana može da bude ljuta, pa se savetuje da avanturistički nastrojeni gurmani počnu sa srednje začinjenim jelima. Oni koji su bili tamo, dobiće onaj pogled od "1000 milja" i u svojoj mašti naćiće se baš na najomiljenijoj plaži.

Lično, nikada nisam srela drugu kuhinju koja bi toliko verno prizvala sećanja.

Šta je to tajlandska kuhinja?

U tajlandskoj kuhinji se mogu videti razni uticaji sa strane.
Prvo su tu jela iz južnog dela Kine. Recimo supe od pirinča i testenina kao i slatko-kisela jela.
Onda indijski, malajski i indonežanski pravac: s jedne strane su tu razni kariji, a s druge jako rasprostranjena upotreba kokosovog mleka, što je pogotovu vidljivo na jugu zemlje.
Na severu se mogu prepoznati ukusi Laosa i Burme.

Međutim pirinač je i dalje namirnica #1, ili bolje reći samo namirnica, jer kad se u Tajlandu govori o jelu, to je isto kao da se govori o pirinču. On se može  naći u najrazličitijim varijacijama, tako ćete ga ujutru jesti u veoma dobro poznatoj supi od pirinča, dok se inače služi ili kuvan ili pržen, kao dodatak ili glavno jelo uz skoro svaki obrok. Specijalitet severa je lepljivi pirinač, koji se jede prstima, tako što se od njega prave kuglice.

Tajlanđani nemaju određeno vreme za obroke, već jedu kad osete glad. Tada su im na raspolaganju jela iz sopstvene kuhinje, kao i iz malih restorana pa čak i sa kolica uličnih prodavaca.
Moram da primetim da sam bila veoma prijatno iznenađena ukusom ovih malih obroka sa ulice. U početku to izgleda neugledno,  kod nas nije uobičajeno da se hrana kuva na kolicima. Prodavci spreme razne dodatke kod kuće i na tezgi kombinuju sve to a rezultat je zapanjujuće dobar ukus hrane koji nikada nema taj intenzitet čak ni kad se jede u najboljim restoranima.


Ali tajlanđani su i te kako poznati po svom odnosu prema hrani i prema njoj se ophode kao prema svetinji. Svako zrno pirinča je bitno i sve mora da se spremi tako da bude čisto i ukusno.
Manji trgovci koriste sveže namirnice koje često kupuju pre same pripreme obroka ili istog jutra kad i pripremaju i nikada nisam jela tako dobra jela u našem preskupom hotelu.
Naime, dešava se da se kuvari u hotelima toliko trude da ugode nenaviknutim evropskim i američkim nepcima, da ta jela postaju samo iskrivljena i neukusna senka onoga što Tajland stvarno ima da ponudi.

Tajlanđani u toku dana uglavnom jedu tek da utole glad, a večera je pravi praznik, kako za oči, tako i za sva ostala čula. Sto je pokriven činijama i činijicama raznolikog sadržaja. Na sredini je činija sa pirinčem a oko nje, jedna preko puta drugih, kuvana jela i dobro pečena jela, hrskavi specijaliteti i mekano obareno meso, riba i testenina, supa i salata...

Kako sve to izgleda?

Na početku obroka se služe razna predjela, koja su tek uvod u obilan i ukusan obrok. To su prolećne rolnice, prepečen hleb sa belim lukom i ribom, riblje loptice, umak od račića koji se jede sa pirinčanim krekerima, razne korpice od testa i mesa...

Onda dolaze supe, koje nikako ne treba gledati kao predjelo, jer one i te kako mogu da budu glavno jelo, a boja, začini, ukus i konzistencija stvaraju harmoničnu celinu. Ko ne jede očima, neće jesti ni zubima kažu tajlanđani. Tako se tu mogu naći bistre supe sa račićima i limetama, supe od piletine u kokosovom mleku, krem supe sa jajima a često neki sastojci nisu jestivi već se samo dodaju radi arome ili boljeg izgleda.
Salate se jedu tokom celog obroka, a najpoznatije su salate od papaje i grejpfruta.

Tajlandski golf, rečice i kanali koji prožimaju tlo Tajlanda su puni riba i morskih plodova i tužno je što kod nas više od 90% tih vrsta nije poznato. Oni to veoma dobro koriste, pa se često mogu videti kako sa udicom kreću da ulove sledeći obrok, a neki to čine i mrežama pa čak i korpama. Ulov je uvek bogat, pa je zato i cena niska i svako može sebi da priušti i malo finije morske plodove i ribe.

Ne stvaraju se zalihe, a istančan ukus ovih ljudi čak može da odredi da li je neka riba već bila zamrzavana ili je potpuno sveža. Brzo prženje je najbolja metoda za spremanje morskih plodova, pa im tako ukus ostaje božanstven. I ako neko misli da je riba spremljena bez začina i samo na pari bez ukusa... mogao bi da se uveri koliko mi gubimo na kvalitetu dugim prženjem i čudnim panir masama i tonama soli. U nekim trgovinama se već može naći svež zubatac, iver pa čak i morski pas, mislim da vredi probati ih.

Vrhunac svakog obroka predstavlja, naravno, meso.

U Tajlandu su piletina i prasetina, recimo, potpuno ravnopravni. Ako ne volite belo meso jer je suvo i neukusno, probajte na tajlandski način ...skoro ni jedna prasetina ne može da bude tako sočna kao pravilno spremljeno belo meso.

Na kraju obeda se služe dezerti. To su pre svega voćne salate ...jer ipak bi bilo šteta ne probati više od 50 vrsta banana i manga, kao i 20 vrsta ananasa... onda razno voće u karamelu i sladoled, najčešće od zelenog čaja ili kokosa.
Tu su i čuveni tajlandski slatkiši, koji su toliko slatki da niko od nas to ne bi uspeo da jede u onim količinama, u kojima to oni mogu.

A pošto se ovaj uvod odužio, nadam se da je bar bio interesantan (a ako nije, javite mi pa da skratim) i da sam u vama probudila bar malu želju da probate neki recept.
Iskreno, mislim da će čak i onima, koji beže od kuhinje, biti zabavno da probaju nešto novo. Priprema je uglavnom jednostavna i možete iznenaditi i sebe i druge.

...