Thai kuhinja
| Tajlandska kuhinja |
 |
 |
| Autor atra | |||
| Sreda, 15 Jun 2005 00:02 | |||
Kako zamisliti tajlandsku kuhinju...Tajland je možda najegzotičnija zemlja jugoistočne Azije i to se može reći i za njegovu kuhinju , koja se svrstava meðu najbolje kuhinje na svetu. Ovde je najbitnije umeće kombinovanja namirnica i začina, što su tajlanðani pretvorili u umetnost i to se ne može samo videti, već na radost svih nas i okusiti.Ko je malo upoznat sa specijalitetima iz ovog regiona, trebalo bi da vodi računa i da bar u početku zaobilazi previše ljuta jela, koja lako mogu da nadraže digestivni sistem, ali postoji i dosta onih specijaliteta, koji će učiniti da se setite i mora i toplih večeri, a možda i da se, u svojoj mašti, odjednom naðete bas tamo...  Šta je to tajlandska kuhinja?U tajlandskoj kuhinji se mogu videti razni uticaji sa strane.Prvo su tu jela iz južnog dela Kine. Recimo supe od pirinča i testenina kao i slatko-kisela jela. Onda indijski, i malajski i indonežanski pravac: s jedne strane su tu razni kariji, a s druge jako rasprostranjena upotreba kokosovog mleka, što je pogotovu vidljivo na jugu zemlje. Na severu se mogu prepoznati ukusi Laosa i Burme. Meðutim pirinač je i dalje namirnica #1, ili bolje reći samo namirnica, jer kad se u Tajlandu govori o jelu, to je isto kao da se govori o pirinču. Ali on se nalazi u najrazličitijim varijacijama, tako se ujutru može naći u veoma dobro poznatoj supi od pirinča, dok se inače služi ili kuvan ili pržen, kao dodatak ili glavno jelo uz skoro svaki obrok. Specijalitet severa je lepljivi pirinač, koji se jede prstima, tako što se od njega prave kuglice. Tajlanðani nemaju odreðeno vreme za obroke, već jedu kad osete glad. A onda su im na raspolaganju jela iz sopstvene kuhinje, kao i iz malih restorana pa čak i sa kolica uličnih prodavaca. Moram da primetim da sam bila veoma prijatno iznenaðena ukusom ovih malih obroka sa ulice. U početku to izgleda neugledno, jer kod nas nije uobičajeno da se hrana kuva na kolicima.  
 Ali tajlanðani su i te kako poznati po svom odnosu prema hrani i prema njoj se ophode kao prema svetinji. Svako zrno pirinča je bitno i sve mora da se spremi tako da bude čisto i ukusno. Zato me posle par dana boravka u ovoj zemlji i nije začudilo što su ta jela bila ne samo lepša za oko, već i ukusnija i bolje spremljena od hrane u našem preskupom hotelu. Naime, dešava se da se kuvari u hotelima toliko trude da ugode nenaviknutim evropskim i američkim ustima, da ta jela postaju samo iskrivljena i neukusna senka onoga što Tajland stvarno ima da ponudi. Tajlanðani u toku dana uglavnom jedu tek da utole glad, ali je večera pravi praznik, kako za oči, tako i za sva ostala čula. Sto je pokriven činijama i činijicama raznolikog sadržaja. Na sredini je činija sa pirinčem a oko nje, jedna preko puta drugih, kuvana jela i dobro pečena jela, hrskavi specijaliteti i mekano obareno meso, riba i testenina, supa i salata...   Kako sve to izgleda?Na početku obroka se služe razna predjela, koja su tek uvod u obilan i ukusan obrok. To su prolećne rolnice, prepečen hleb sa belim lukom i ribom, riblje loptice, umak od račića koji se jede sa pirinčanim krekerima, razne korpice od testa i mesa...Onda dolaze supe, koje nikako ne treba gledati kao predjelo, jer one i te kako mogu da budu glavno jelo, a boja, začini, ukus i konzistencija stvaraju harmoničnu celinu. Ko ne jede očima, neće jesti ni zubima kažu tajlanðani. Tako se tu mogu naći bistre supe sa račićima i limetama, supe od piletine u kokosovom mleku, krem supe sa jajima. Salate se jedu tokom celog obroka, a anjpoznatije su salate od papaje i grejpfruta. Tajlandski golf i rečice i kanali koji prožimaju tlo Tajlanda su puni riba i morskih plodova i tužno je što kod nas više od 90% tih vrsta nije poznato. Tako oni znaju da iskoriste to, pa se često mogu videti kako sa udicom kreću da ulove sledeći obrok, a neki to čine i mrežama pa čak i korpama. Ulov je uvek bogat, pa je zato i cena niska i svako može sebi da priušti i malo finije morske plodove i ribe.
|
