Hrišcanski post vodi poreklo od Gospoda Hrista. Gospod je i sam postio četrdeset dana, pre nego što je počeo da propoveda svoju nauku, kao što je postio pre njega i Prorok Mojsije i drugi Proroci. Postili su i Apostoli i svi pravoslavni hrišćani kroz vekove. "Post je sve Svete rukovodio u životu po Bogu", kaže sv. Vasilije Veliki. Prva zapovest Božija u Raju bila je zapovest o postu, tj. o uzdržanju. Otuda je i prvi čovekov greh bio greh protiv posta. Kao što u grehu učestvuju i duša i telo, potrebno je da i u vrlini i oslobodenju od greha učestvuju oboje.

Cilj posta je očišćenje tela, jačanje volje, uzdizanje duše. Posteći, hrišćani se sećaju neprestano Hristovih stradanja za njihovo spasenje. Pravi post ima dve strane, telesnu i duhovnu. Sastoji se u uzdržavanju od mrsne hrane i preizobilnih jela, ali prvenstveno u uzdržavanju od rđavih misli, želja i dela. Post umnožava ljubav i molitvu i spremnost na vršenje svih evanđelskih vrlina. Duša ima dva krila kojima leti nebu: post i molitvu. On je lek za duševne i telesne bolesti i od svakog demonskog dejstva. Sam Spasitelj je rekao: "Ovaj rod se izgoni samo postom i molitvom". Njim se duša i telo pripremaju da postanu hram Duha Svetoga. Istinski duhovni život je nezamisliv bez posta.

Postoje višednevni postovi (Uskršnji, Petrovski, Gospojinski - uoči Velike Gospojine i Božićni) i jednodnevni (svake srede i petka sem razrešenih sedmica, Krstovdan uoči Bogojavljenja, Usekovanje glave sv. Jovana Preteče, Vozdviženije Časnoga krsta 14. septembra).

PRAVILA POSTA

(Iz knjige "Kuvar posnih jela na vodi, žive nekuvane hrane, kolača na vodi, napitaka i pravila posta" - Manastir Rukumija 2001)

Crkva uči da je post važno sredstvo za duhovni i telesni život i zdravlje. Telesni post ne koristi ako nije vezan sa duhovnim postom kaže sveti Jovan Zlatousti: "Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog - blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio? Ako je u tebi zavist i ljubav prema sticanju, da li je od koristi što si pio samo vodu? Ako je duša, koja je gospodarica tela, zabludela, zašto kažnjavaš slugu njezinog - svoje telo? Ne hvali se telesnim postom, jer on sam ne uzdiže na nebo bez molitve i milostinje".

Na pitanje: koja je mera posta? Sv.Vasilije Veliki odgovara: "U duhovnom postu mera je jedna i vazna za sve - potpuno udaljenje od svega što vodi grehu. A što se tiče uzdržavanja od hrane, tu su mera i način upotrebe različiti: zavise kod svakoga od njegovog uzrasta, zanimanja i stanja tela. Zato je nemoguće podvesti pod jedno pravilo sve koji se nalaze u školi pobožnosti. No, odredivši meru uzdržanja za zdrave podvižnike, mi prepuštamo razboritosti nastojatelja da u tome vrši pametne izmene. Hranu pak bolesniku, ili umornome od teških radova, ili onome koji ide na težak rad, na put ili na kakav bilo težak posao, nastojatelji su dužni udešavati prema potrebi. Jer nije pametno, uzimajući hranu za održavanje tela i smetati mu u vršenju zapovesti. U svakoj vrsti hrane treba pretpostavljati onu koja se lakše nabavlja, da se ne bismo, pod izgovorom posta, pastili oko spremanja omiljenih i skupih jela."

Sveta Crkva je ustanovila postove:

1) Opšte postove obavezne za sve hrišćane. To su: Uskršnji post, Apostolski, Bogorodičin i Božićni post, zatim sreda i petak preko cele godine, Vozdviženje Časnog Krsta, Usekovanje i navečerje Bogojavljenja (Krstovdan).

2) Mesni post ustanovljen na pojedinim mestima povodom kakve nesreće, poplave,bolesti i slično.

3) Poseban post po naročitom običaju ili po nalogu duhovnika.

Uskršnji post

Ovaj post se još zove Sveta četrdesetnica ili Časni post. Uz ovaj post Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Gospoda našeg Isusa Hrista.
U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir jaja, ribu ni ulje. Samo se subotom i nedeljom razrešava ulje i vino. Razrešenje na ulje i vino biva još i na Obretenje glave Sv. Jovana Krstitelja i na Mladence. Ribu pak jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padne u Strasnu sedmicu) i na Cveti. Ako Blagovesti padnu pre Cveti, dan pred Blagovesti razrešava se na ulju i vinu ( Tipik, 32 gl ).

Prve nedelje Časnog posta u ponedeljak, utorak i sredu, do svršetka liturgije predjeosvećenih darova, pravoslavni hrišćani ne uzimaju hranu. Ko to ne može jede hleb i tečnost (čaj ili kompot) i to posle večernje službe (sve ovo po razrešenju tj. blagoslovu - dozvoli duhovnika odnosno sveštenika).
Veliki Četvrtak. Jede se jedanput i to posle svršetka Svete Liturgije koja počinje u 14.00 casova ( Veliki tipik od Nikolajevića, gl. 16).

Veliki Petak. Ne okuša se ništa (po blagoslovu razrešenje na hleb i čaj).

Velika Subota. Po završenoj Liturgiji jede se hleb i voda (suhojedenije).

Apostolski post

Zove se još i Petrovski post.
Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, bez ulja, a u ostale dane sedmice razrešeno je na ulje i vino, subotom i nedeljom može i riba.
Ako u toku ovog posta u ponedeljak, utorak i četvrtak padne Sveti sa velikim slavoslovljem, razrešava se post na ribu, a ako padne u sredu i petak razrešava se samo na ulje i jedemo jedanput dnevno. Ako u sredu i petak padne praznik Svetitelja sa bdenijem ili pak Sveti čiji je hram, razrešeni su ulje, vino i riba (Tipik,gl.33).

Bogorodičin post

Zove se jos i Uspenski ili Gospojinski. Po strogosti ovaj post dolazi odmah iza Uskršnjeg. Tokom cele sedmice sprema se hrana na vodi tj. bez ulja. U subotu i nedelju hrana je sa uljem i dozvoljeno je piti vino. Razrešenje na ribu u toku posta biva samo na Preobraženje Gospodnje.

Božićni post

Pošto crkveni ustav smatra Rođenje Hristovo kao drugu Pashu, to post pred Božić traje takođe 40 dana.
Po strogosti ovaj post se moze uporediti s Apostolskim. U Božićnom postu strogo se posti samo u sredu i petak. Ponedeljkom, utorkom i četvrtkom razrešava se na ulju i vinu, a subotom i nedeljom i riba. Od 20. do 24.decembra (od 2. do 6. januara po novom kalendaru) post postaje strožiji i nema razrešenja na ribu.

Najstrožiji post je 24.decembra (6. januara po novom kalendaru), uoči Božića, to jest na Badnje veče (Tipik, pod 14.nov.).

Sreda i petak, preko godine, poste se bez ulja, ukoliko nije razrešeno drukčije. Na praznik Usekovanja glave Sv.Jovana Krstitelja (29.avg./11.sep. po novom kalendaru), Vozdviženija Časnog Krsta (14/27 sept. po novom kalendaru), na i na Krstovdan (5/18. jan. po novom kalendaru) najstroži post; ko može toga dana jede se jednom dnevno, bez ulja i razume se, bez vina. Ukoliko praznik Krstovdan padne u subotu ili nedelju post ne biva - jedemo ulje i vino (Veliki tipik, pravilo za 5.januar).

RAZREŠENJE OD POSTA NA GOSPODNJE I BOGORODIČINE PRAZNIKE KAD PADNU U POSTAN DAN

Blagovesti
razrešava se ako padne pre Cveti: ulje, vino, riba
ako padne u toku Strasne sedmice samo ulje
ako padne na Veliki petak ulje, vino

Bogojavljenje
za monahe: sir, jaja i vino;
za mirjane: i meso makar to bili sreda i petak.

Vavedenje
Velika Gospojina
Mala Gospojina ulje, vino, riba
Preobraženje
Sretenje

TRAPAVE SEDMICE
Post je razrešen sredom i petkom :
1) Od Božića do Krstovdana (25.dec. do 5.jan.)
za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso
2) Sedmica po nedelji mitara i fariseja
za monahe: sir i jaja; za mirjane : meso
3) Siropusna nedelja
za sve: samo sir i jaja
4) Svetla nedelja (prva po Uskrsu)
za monahe: sir, jaja; za mirjane: i meso

I još par reči o krsnoj slavi