Razlike između vegetarijanstva i makrobiotike?

Vegetarijanski način ishrane je obeležio stav i saosećanje sa životinjama. Ima hrane u izobilju i životinje nisu neophodne za preživljavanje pa samim tim i ne postoji opravdanje za preterani uzgoj životinja koje će posle ubiti.

Tako vegetarijanci ne koriste nikakve proizvode od mrtvih životinja - meso, krv, ribu, morske plodove, životinjske masti, kao ni perje od žive ili mrtve živine u jastucima, jaknama  ili krzno itd., vegani takođe često ne jedu med, a obično ne jedu ni jaja i mleko, kao ni gljive (jer neki smatraju da su one sličnije životinjama po ćelijskoj strukturi).

U veganskoj (čisti vegetarijanci) i vegetarijanskoj ishrani najviše se cene cele žitarice, mahunarke, svo voće i povrće, orasi, semenje i sve kombinacije istih. Takođe postoje laktovegetarijanci ili poluvegetarijanci, koji koriste mleko i mlečne prerađevine i jaja. Posebno se stavlja akcenat na sveže namirnice i voće.

Za razliku makrobiotika je inspirisana istočnjačkim učenjima i ne ulazi u problem oko uzgoja životinja, već se tu vodi računa o očuvanju i poboljšanju zdravlja. Makrobiotičari ne unose meso iz zdravstvenih razloga, ali jedu ribu, žablje batake, morske plodove i živinu. Makrobiotičari koji ne jedu životinjske proizvode, naravno, spadaju u vegetarijance.

U makrobiotici se vodi računa o Yinu i Yangu, o tome kako rastu biljke (pod zemljom , kao šargarepa npr. - Yang, nad zemljom - Yin), puno vode u namirnicama je Yin, malo je Yang, gleda se kalijum - natrijum ravnoteža... Veoma su važne žitarice, naročito pirinač, ali se ne vodi računa o kiselinama i bazama. Isto tako se izbegavaju mleko i mlečni proizvodi, jer po makrobiotičkoj teoriji jako blokiraju funkcije organa, a izbegava se i previše voća.

I koji stav je ispravan?

Iz ugla kineske medicine ni jedan, rekla bih!
Istina je negde na polovini.
Zbunjujuće je što ne postoje jedinstvena pravila za vegetarijanski ili makrobiotički način života pošto većina ne poznaje dobro principe koji stoje iza obe vrste ishrane. 
Šta su Yin i Yang? Svi su čuli, neki će objasniti da su to one dve kapi, crna i bela, koje su spojene u krugu... dalje od toga se ne zna.
Nutricionista koji ne poznaje način dijagnostikovanja po kineskoj medicini će teško biti dobar vegetarijanac ili makrobiotičar i teško će ljudima napraviti dobar meni. Nakon godinu dana neispravne ishrane (kako vegetarijanske tako i makrobiotske) ljudi uglavnom izgledaju iznureno, bez snage, introvertno i sa kožom sive boje i upalim očima.
Svako bi trebalo da zna da postavi sebi dijagnozu a pre svega bi trebalo da zna da postavi pravu dijagnozu svojim pacijentima ako se time bavi, jer nisu sve namirnice za svakoga i, naravno, u oba slučaja se može upasti u rutinu, kao i kod obične narodne kuhinje. Čovek koji ne poznaje principe 5 elemenata i Yina i Yanga neće umeti da promeni način ishrane kad se promeni njegovo fizičko, emocionalno ili zdravstveno stanje, kada nastane period stresa, kad se promeni godišnje doba ili uslovi u kojima živi..

Pa ipak ću se odlučiti za makrobiotiku, ali makrobiotiku kako se ona praktikuje na istoku.

Makrobiotika kao vrsta terapije

Makrobiotika je učenje u Zen budizmu i znači "učenje o velikom (sveispunjujućem) životu". Međutim makrobiotika koju praktikuju sve veće narodne mase potiče iz učenja japanca Džordža Ošave (George Oshawa), koji je kao mladić oboleo od tuberkuloze i izlečio se dijetom koju je sam napravio, isprobavajući razne filozofije o ishrani. Zato je ova forma ishrane jako pogodna za lečenje i opšte poboljšanje zdravlja.

Naravno moram da pomenem da je Ošava imao razne faze lečenja koje su mahom veoma restriktivne, pa se tako u poslednjoj fazi jede samo integralni pirinač i voda. Zbog toga se terapeuti sve ređe okreću njegovom programu i sami sklapaju dijete.  

Kušijeva (Kushi) varijanta makrobiotičke ishrane, zato, mnogo bolje odgovara zapadnom načinu života i veoma je preporučljiva.

Treba pomenuti da se Kušijeva metoda najčešće koristi kod malignih oboljenja i da je po tome postala veoma poznata na zapadu. Postoji samo jedna mana - makrobiotika je odlična u situacijama gde se baš traži restriktivna ishrana. Međutim ljudi oboleli od raka na zapadu i pored sve hrane uglavnom imaju nedostatak neke energije u telu ili nedostatak energije celog tela. Tada restriktivna ishrana može da naškodi i ubrza proces širenja bolesti.

Iz tog ugla gledano, opet se vraćamo na kinesku teoriju o ishrani po principu 5 elemenata. Kakva god da je makrobiotika, to su njeni koreni, a nažalost negde se gube veoma važna pravila o ishrani i tako se dolazi do raznih stanja deficita.
Kineski lekari govore kako bi pre lečili 5 muškaraca umesto jedne žene. To je zbog etape u životu koju muškarci nemaju, a nju čine rađanje i materinstvo kao i ozloglašeni menstrualni ciklus sa kojim studenti početnici imaju mnogo problema. :) I upravo to čini dijagnostiku tako komplikovanom. Isti lekari govore kako bi pre lečili 10 žena nego jednog vegetarijanca.

Ljudi koji se hrane po teoriji 5 elemenata sami sebi postavljaju dijagnozu, ili idu kod lekara koji će to učiniti za njih. Gornja izjava se odnosi na one, koji počinju da se hrane makrobiotički ili vegetarijanski na svoju ruku, bez neke posebne organizacije i znanja. Tako najviše naude sebi i negde se i sami pitaju šta čine pogrešno.

Makrobiotika sa američkog kontinenta???

Retko se govori i zna o ishrani strosedelaca američkog kontinenta, a u našim receptima je veoma zastupljena.

Oduševljava način na koji su kombinovani hrana, začini a nekada i lekovito bilje, koje nije bilo baš uvek prijatnog ukusa ali se znalo kako deluje pa je dobra domaćica bila ona koja je hranom uspevala da nahrani gladnu decu, starce, muževe, koja je uspevala istim tim obrokom da pruži pravu dozu lekova koji pomažu da rane i povrede brže zacele, da lovci postanu otporniji na otrove zmija i nekih vodozemaca iz prašuma i da očuvaju svoju sposobnost rađanja do kasnijeg perioda života.

Makrobiotika je u stvari svaka ishrana koja uzima u obzir raspoložive namirnice (namirnice sa našeg podneblja), sve okolnosti u kojima živimo, određena stanja u kojima se nalazimo i kombinuje svo to znanje da bi se dobio jednostavan, lekovit obrok koji daje upravo ono što nam je potrebno na najprirodniji način.

Danas je meksička kuhinja najbliža načelima makrobiotike i ko je imao priliku da proba hranu nekih indijanskih plemena zna koliko je ona ukusna i kako se dobro osećao nakon obroka.

Kako funkcioniše teorija 5 elemenata?

Namirnice su podeljene na elemente: drvo, vatru, zemlju, metal i vodu i na Yin i Yang. Ali su samo poznavaoci ove kineske filozofije u stanju da ih pravilno koriste i tu je potrebno dugogodišnje iskustvo, da bi se postigao cilj, koji je i opravdao postojanje ove teorije. A to je dug, zdrav i kvalitetan život.

Ova teorija ne isključuje ni jednu namirnicu osim dole navedenih otrova i belog šećera. Meso je neophodno, ne u velikim količinama, ali bar jednom do dva puta nedeljno. I tako dolazimo do priče o ritmici i pravilnom potezu (u planiranju ishrane) u pravom trenutku. Kao kad se svira instrument, zna se koji tonovi su harmonični a koji nisu. Na isti način funkcioniše i "komponovanje" jelovnika.

Meso, beli šećer, beli hleb, slatkiši od rafinisanog šećera, namirnice koje sadrže visok nivo veštačkih hormona (kravlje mleko, prerađevine i meso, kao i meso tovnih životinja) i otrovi koji navodno služe za uživanje - kafa, crni čaj i cigarete (takođe alkohol i sve vrste droga) spadaju u "ekstremne (ekstremno loše i opasne) namirnice" i veoma su nepoželjne kako u vegetarijanstvu, tako i u makrobiotici.

Za koga nije makrobiotika?

Ishrana po teoriji 5 elemenata je za svakoga i to ne mogu dovoljno jako da naglasim. Obično će, pravilno sastavljena, izlečiti mnoge boljke za koje niko od lekara nije imao leka a često ni dijagnozu i pored veoma upornih simptoma.
Pogotovo za decu, mlade u razvoju, trudnice, dojilje, starije osobe i ljude kojima je neophodna dobra i zdrava ishrana i koji rade teške poslove. Pa ko onda ostaje? :)
Niko naravno, ovaj način ishrane je za svakoga i veoma je preporučljiv.

Makrobiotika i vegetarijanstvo, u obliku u kom su nadaleko poznati, su malo preporučljivi i dolaze u obzir samo kao mala promena u svakodnevici (ili bolje da kažem kao i svaka dijeta iz časopisa).
A to upravo znači da je potrebno isplanirati svoj jelovnik, koje će se namirnice koristiti, potrebno je posavetovati se sa lekarom kineske medicine i onda po negde ubaciti po neki recept sa ovih stranica, a držati se isplaniranog i onog što je zdravo za pojedinca - pošto vegetarijanstvo sve više liči na zapadnu medicinu - svima se preporučuje isto. A gde je tu, molim vas, pojedinac i njegova potpuno originalna i neponovljiva ličnost i fiziologija i emocije i navike i sklonosti...

Još jedna veoma važna stvar!

Trudnice i dojilje bi trebalo da se hrane po 5 elemenata, ali, molim vas, samo uz konsultaciju sa lekarom kineske medicine. Ako niste sigurni, proverite kod drugog lekara. Za razliku od lekara zapadne medicine, oni bi trebalo da dođu do potpuno istih rezultata nakon dijagnoze i da Vam preporuče iste namirnice (+/- 3, to tolerišite), koje ćete koristiti. Ako Vam budu dali savete, koji su potpuno suprotni, onda je jedan od njih uljez!
Ozbiljno, mnogi nikada ne savladaju tehniku dijagnostikovanja i stalno prave greške (tu već treba pitati, ko mu je dao diplomu i da li je uopšte ima?).

Bebe i deca bi takođe trebalo da se hrane po teoriji 5 elemenata. Ali nemojte da ih lišavate nekih namirnica zarad mode, vašeg trenutnog raspoloženja, zbog loše informisanosti ili pogrešnog saveta.
Hoću da kažem da vegetarijanska i makrobiotička (ova moderna i visoko rasprostranjena) kuhinja nemaju šta da traže u ishrani dece.

Bebe bi, ukoliko je to moguće, trebalo da doje do godinu dana (naravno i duže ako majka ima uslova za to), a sva deca bi trebalo da se hrane što raznovrsnije.
Bitan je kvalitet a ne količina pojedenog.


Dajte prednost neprskanim i dobro očuvanim i zrelim namirnicama. Izbegavajte zeleno voće, koje je tretirano raznim premazima i transportovano danima. Takođe izbegavajte previše mlečnih proizvoda (Kravlje mleko. Ovčje mleko je najsličnije ljudskom i najviše se preporučuje. Kozje takođe, ali imajte na umu da ono ne sadrži gvožđe ni folnu kiselinu, te da se oni moraju dodavati naknadno), beli hleb, banane, sok od narandže, pojačivače ukusa (natrijumglutamat - može da bude jako opasan i najbolje je nikada ne kupovati hranu koja ga sadrži - razne grickalice ga imaju skoro uvek, gotova hrana..., a da ne govorim da može deci da uništi nežno čulo ukusa)...

Sve ovo stvara jaku disharmoniju u telu i može da dovede do hiperaktivnosti, astme, alergija, dijabetesa, agresivnosti, nedostatka koncentracije, gojaznosti i usporavanja psiho-fizičko-emocionalnog razvoja deteta.

Deci je potrebno dosta svežeg voća, pažljivo spremljeno povrće, sve vrste integralnih žitarica, riba (može i svaki dan), meso (max. 3 - 4 puta nedeljno), med, orasi i semenje, sušeno voće, šećerna melasa, kajmak (2 - 3 puta nedeljno, samo do 3. godine života), susam, začinsko bilje... dakle sveže i pažljivo pripremljena hrana. Ne predugo kuvana, ne zagorela, ne presoljena, ne prestajala i bajata hrana.

Ako se pitate kako kad i šta da date, evo jednog veoma dobrog pravila, koje garantuje dobro zdravlje i dobar početak života:
· Deca koja imaju do 8 zuba: Sve vrste povrća, voće, žitarice i integralne hlebove, mlečne proizvode (ovčije, kozje, bivolje), jaja, supa od mesa...
· Od osam zuba pa dok ne dobiju četvorke i petice: Riba, orasi, meso od živine, eventualno i drugi morski plodovi...
· Kad dobiju očnjake: razne vrste mesa... (zato uostalom očnjaci i služe) :)

Svi recepti ovde su više ideja a na Vama je da pronađete ono što Vam odgovara kao jedinsvenom i neponovljivom biću!