Hipohondrija uglavnom ima loše značenje i ljudi često nemaju razumevanja za one koji se stalno žale.

Mislim da samo lekari i terapeuti znaju kako im je kada to moraju i da slušaju, međutim, koliko su osobe koje stalno osluškuju svoj organizam u stvari u pravu?

Prvo treba razlikovati zdravu od nezdrave hipohondrije.

Nezdrava se uoči kada osoba govori o previše izraženim simptomima a to ne odgovara istini (recimo, boli me ruka kao da me nagazio slon i ne mogu da mrdnem...a rukom se sasvim normalno služi). Takođe treba dobro napraviti razliku između psihičkog i fizičkog bola. Neke osobe u stvari boli duša ili emocije a ne deo tela. Dobar terapeut će odmah uvideti da je reč o ovom tipu hipohondrije i pokušati da pomogne da se reši konflikt.

Nažalost lekari često nemaju vremena da slušaju šta im ljudi govore.

U praksi često viđam ljude koji govore o nekim simptomima koje niko ne ume da im objasni a umeju da budu jako neprijatni i čak da ih ometaju u svakodnevnim aktivnostima.

Obično takvi ljudi veoma tačno znaju šta nije u redu jer čim pitam dalje, povežu još par simptoma koji se javljaju u vezi sa tim jednim. Interesantno je da u kineskoj medicini svi simptomi imaju neko značenje i da su obično ti “nevažni” u stvari oni na koje treba obratiti pažnju.

Nevažni simptomi obično nestanu posle nekog vremena ili posle terapije. Ako neki simptom uporno ostaje ili se pogoršava to govori da lekar nije odredio pravu terapiju.

U zapadnoj medicini se uglavnom leče posledice i radi se na uklanjanju simptoma. Međutim simptom je tu kao upozorenje da se sa telom nešto dešava. To što ga neko ne oseća jer je uzeo “lek” ne znači da se organizam ne razboljeva dalje. Sledeći jači simptom neće biti moguće prikriti.

U kineskoj medicini i drugim prirodnim medicinama uopšte se radi na otklanjanju uzroka. Obično je ljudima sasvim jasno zašto ih nešto boli a kada im se objasni povezanost sa nekim organom ili nekom povredom koju su imali ranije u životu, uglavnom svi mogu da se sete da je to upravo tada počelo.

To stanje pojačanog osluškivanja je normalno u prirodnim medicinama i uopšte u zemljama gde je to primarni način zaštite i lečenja. Stanovništvo često zna po nešto o simptomima i javlja se čim vidi da neki kućni lek ne pomaže ili da se javlja više tegoba istovremeno. Ljudi rade na tome da uopšte ne dođu do bolesti a u tome im pomaže pravilno svrstavanje svih tih “čudnih” simptoma i brzo reagovanje.

Naravno, ima i onih koje je teško “isterati” iz ordinacije, ali mislim da te ljude samo niko nije saslušao i da su njihovi strahovi opravdani. Interesantno je takođe da mnogi neke stvari ne smatraju tegobama i govore da je to sve normalno. Iste te tegobe se u kineskoj medicini recimo, tretiraju kao oboljenja i ozbiljno se pristupa lečenju kao da je u pitanju i neko teže oboljenje (za zapadne uslove).

Telo obično kaže kad ga nešto muči. Čovek treba da nauči da ga sluša i razume. Po meni to što je neko nazvan hipohondrom nema loše značenje, to samo znači da je naučio jezik svog organizma i da će na vreme potražiti pomoć.