Ako ćemo iskreno, svako je nekada uzeo neki lek na svoju ruku i neki pokušaji su prošli dobro, većina verovatno bez efekata a jedan dobar deo je krenuo po zlu – pogotovo kad se jednim lekom leči sve.

Nemoguće je ostati imun na marketing i toliki broj hvaljenih proizvoda – što hemijskih, što prirodnih i odoleti da ne probate ovaj ili onaj, koji je baš za tu boljku koju imate...a pokriva još i sve ostalo.

Tako su neki farma distributeri koristeći strah od ptičjeg gripa prošle godine i svinjskog ove godine uspeli da ljudima prodaju sve i svašta kao sredstva za jačanje imuniteta.

Neke od tih supstanci se nikada nisu koristile u te svrhe, ali panika čini čuda, pogotovo kad pokušavamo da zaštitimo svoje najbliže.

Najčešće se za prevenciju koriste mešavine vitamina i minerala (koje se inače preporučuju), ali tako što se promeni pakovanje i onda bi to sigurno trebalo da pomogne, jer je to novo – revolucionarno!. Ljudi su već navikli da se podrazumeva da ih uzimaju pa ne pitaju mnogo i plaćaju za neki mali ili nikakav učinak. A ima li štetnih efekata?

Ako se malo bolje prouči sastav multivitaminskih proizvoda, može se videti da se u njima nalaze minimalne dnevne doze – više se unese i hranom. Tako je odraslom čoveku potrebno oko 1000mg C vitamina, ali ni u jednom se neće naći više od 60mg. Pa svakako morate kupiti još dodatno tablete C vitamina...

Da ne govorimo o predoziranju nekim vitaminima koje može ići od neprijatnog do opasnog po život – kao recimo predoziranje vitaminom A.

U ovu grupu takođe spadaju i “lekovi” za ublažavanje simptoma (pazite kako se ništa ne obećava) i koji se uzimaju kod prvih simptoma gripa. Baš bih volela da vidim koji će to “lek” zaustaviti curenje iz nosa kad krene drugog-trećeg dana prehlade ili ne-daj-Bože gripa.

To su hemijske supstance koje služe za ublažavanje bola – dobrovoljno ubijate osećaj u svom telu, za skidanje temperature i naravno vitamin C.

Što je u prevodu samo maskiranje simptoma i odugovlačenje bolesti.

Druga grupa lekova za prevenciju su probiotici.

Ni ovde nije objašnjeno kako oni deluju.

Probiotici u stvari hrane crevnu floru i na taj način štite organizam. Ali oni ne rade ništa više od toga – ne mogu pojesti virus ili ga uništiti kako to mnogi misle i zamišljaju probiotike kao mini vojsku u crevima koja brani čoveka od svega što naleti...na reklamama je uvek taj scenario, zar ne?

U kineskoj medicini debelo crevo i pluća su odgovorni za imunitet, tako da je jako korisno ako je crevo u dobrom stanju, prohodno, bez zatvora ili zaostale raspadnute hrane koja truli i fermentiše. Ipak ni to neće pomoći ako ste pušač (pa opterećujete pluća) ili koristite rafinisane masnoće koje oblažu zid creva i čine ga neprohodnim.

Hipohondrija uglavnom ima loše značenje i ljudi često nemaju razumevanja za one koji se stalno žale.

Mislim da samo lekari i terapeuti znaju kako im je kada to moraju i da slušaju, međutim, koliko su osobe koje stalno osluškuju svoj organizam u stvari u pravu?

Prvo treba razlikovati zdravu od nezdrave hipohondrije.

Nezdrava se uoči kada osoba govori o previše izraženim simptomima a to ne odgovara istini (recimo, boli me ruka kao da me nagazio slon i ne mogu da mrdnem...a rukom se sasvim normalno služi). Takođe treba dobro napraviti razliku između psihičkog i fizičkog bola. Neke osobe u stvari boli duša ili emocije a ne deo tela. Dobar terapeut će odmah uvideti da je reč o ovom tipu hipohondrije i pokušati da pomogne da se reši konflikt.

Nažalost lekari često nemaju vremena da slušaju šta im ljudi govore.

U praksi često viđam ljude koji govore o nekim simptomima koje niko ne ume da im objasni a umeju da budu jako neprijatni i čak da ih ometaju u svakodnevnim aktivnostima.

Obično takvi ljudi veoma tačno znaju šta nije u redu jer čim pitam dalje, povežu još par simptoma koji se javljaju u vezi sa tim jednim. Interesantno je da u kineskoj medicini svi simptomi imaju neko značenje i da su obično ti “nevažni” u stvari oni na koje treba obratiti pažnju.

Nevažni simptomi obično nestanu posle nekog vremena ili posle terapije. Ako neki simptom uporno ostaje ili se pogoršava to govori da lekar nije odredio pravu terapiju.

U zapadnoj medicini se uglavnom leče posledice i radi se na uklanjanju simptoma. Međutim simptom je tu kao upozorenje da se sa telom nešto dešava. To što ga neko ne oseća jer je uzeo “lek” ne znači da se organizam ne razboljeva dalje. Sledeći jači simptom neće biti moguće prikriti.

U kineskoj medicini i drugim prirodnim medicinama uopšte se radi na otklanjanju uzroka. Obično je ljudima sasvim jasno zašto ih nešto boli a kada im se objasni povezanost sa nekim organom ili nekom povredom koju su imali ranije u životu, uglavnom svi mogu da se sete da je to upravo tada počelo.

To stanje pojačanog osluškivanja je normalno u prirodnim medicinama i uopšte u zemljama gde je to primarni način zaštite i lečenja. Stanovništvo često zna po nešto o simptomima i javlja se čim vidi da neki kućni lek ne pomaže ili da se javlja više tegoba istovremeno. Ljudi rade na tome da uopšte ne dođu do bolesti a u tome im pomaže pravilno svrstavanje svih tih “čudnih” simptoma i brzo reagovanje.

Naravno, ima i onih koje je teško “isterati” iz ordinacije, ali mislim da te ljude samo niko nije saslušao i da su njihovi strahovi opravdani. Interesantno je takođe da mnogi neke stvari ne smatraju tegobama i govore da je to sve normalno. Iste te tegobe se u kineskoj medicini recimo, tretiraju kao oboljenja i ozbiljno se pristupa lečenju kao da je u pitanju i neko teže oboljenje (za zapadne uslove).

Telo obično kaže kad ga nešto muči. Čovek treba da nauči da ga sluša i razume. Po meni to što je neko nazvan hipohondrom nema loše značenje, to samo znači da je naučio jezik svog organizma i da će na vreme potražiti pomoć.

U Kini svake godine lekari prave nove biljne recepte za grip koje potom pripremaju u apotekama u dozama za tri do pet dana i sve što je potrebno jeste da se taj čaj skuva kod kuće kao preventiva.

Nažalost kod nas nema kineskog bilja pa je najbolje da koristimo ono što imamo.

Naravno higijena je na prvom mestu. Ono što retko ko pominje jeste da se grip ne dobija samo ako prljavim rukama dodirnemo usta. Nos i oči su takođe osetljivi i dovoljno je da se neko blago počeše po oku da se virus putem suznog kanala odmah spusti u nos a onda dalje u organizam.

Od našeg bilja najviše će pomoći “tople” biljke. One greju organizam od unutra ka spolja i tako pomažu imunom sistemu ili Wei Qi. Wei Qi se nalazi u plućima i debelom crevu pa je bitno da su pluća na toplom i da nisu izložena vetru (i marama će pomoći ako pri ruci nije šal) a da se debelo crevo redovno prazni i da ima dovoljno vlakana koja će ga očistiti i koja će pomoći da crevna flora ostane zdrava.

Toplo bilje je pre svega: majčina dušica, ruzmarin, hajdučka trava, komorač (koji greje i slezinu i pluća), cimet, đumbir, korijander, origano, slačica, kurkuma (koja se može naći u svakom bio špajzu) kao i bosiljak i kim.

Najbolje je svakog dana uzimati mešavinu od 2-3 biljna začina ili u hrani ili u čaju.

Od hrane protiv gripa najbolje deluju žitarice koje ne spadaju u hibridne, kao kinoa, heljda, ovas i integralni pirinač. Od povrća sve vrste luka i ren. Riba je takodje odlična i ona sadrži jako kvalitetna ulja, pored toga greje bubrege i najbolja je masnija morska riba.

Divljač, konjsko meso i supa od stare kokoške koja se dugo kuvala će pomoći da pluća ostanu u dobrom stanju.

Inače i istočne i zapadna medicina se slažu oko jedne stvari, a to je da postoje namirnice koje uništavaju viruse gripa. Šitaka u kineskoj medicini važi za gljivu koja na specifičan način jača pluća i imuni sistem a neki njeni sastojci ubijaju viruse. Đumbir je začin koji pogotovo u vreme epidemije treba dodavati u hranu ili čaj bar jednom dnevno. On deluje i protivupalno i baktericidno i ublažava tegobe kod već postojećih upala. Đumbir je i namirnica koja može dosta da pomogne kod nagomilanog vetra i hladnoće kako bi se oni izbacili iz organizma, pa je odličan za prevenciju svakojakih “hladnih” oboljenja.

Crveno i crno bobičasto voće je bogato energijom koja čuva sokove u telu i čuva i hrani krv pa bi trebalo da se redovno koriste za vreme epidemija i zimskih meseci uopšte.

500 g bundeve

10 sk hladne vode

1 kk soli

80 g sojinog maslaca

800 g brašna

40 g svežeg kvasca

10 sk sojinog mleka

1 kk šećera

Za ovaj hleb se može koristiti kako velika bundeva tako i tikvice.

Bundevu iseći na kockice i dinstati sa 10 sk vode 15-20 minuta da omekne. Ispasirati i ostaviti da se ohladi.

Dodati u kašu od bundeve so i sojin maslac i lepo umutiti.

Kvasac rastvoriti u toplom sojinom mleku i dodati šećer. Sipati kvasac u brašno, pokriti sa malo brašna i ostaviti da pođe 10 minuta. Dodati bundevu i umesiti testo pa ostaviti na toplom da naraste - 45 minuta.

Testo sipati u veći kalup premazan uljem (ili u tepsiju - formirati 2 vekne) i ostaviti da raste još 15 minuta.

Peći 20 minuta u zagrejanoj pećnici na 200 stepeni, zatim smanjiti temperaturu na 150 stepeni i peći još 90 minuta.

Pošto je svaka rerna drugačija, proveriti da li je hleb pečen tako što bi trebalo da zvuči šuplje kad se kucka po njemu.

250 g brašna 

1 kk praška za pecivo

1 kk soli

3 sk maslinovog ulja

1 sk svežeg, seckanog bosiljka

1 kk majčine dušice

1 žumanac

150 g sojinog, prosenog ili ovčijeg mleka

1 sk vode

1/2 kk šećera

Pomešati brašno i prašak za pecivo i dodati so, ulje i mleko. Mesiti dok testo ne počne da se odvaja od posude.

Dodati (po mogućnosti) sveže bilje i testo istanjiti oklagijom do debljine od 1 cm.

Vaditi hlebiće čašom (prečnika 6-7 cm) i staviti ih na pleh obložen papirom za pečenje. Premazati smesom od žumanceta, vode i šećera i ostaviti 20ak minuta na toplom da počnu da rastu.

Hlebiće peći u zagrejanoj rerni 15-20 minuta na 200 stepeni.

Odlično se slažu sa vinom, sa mediteranskim jelima ili kao doručak. Najbolje je servirati ih dok su još topli.